Геноцид

Злочином против геноцида

Као што е ве познато, власти Србие (без КосМета а ош увек са Воводином и Рашком/Санаком) су наавиле истом Суду подноше е контраоптужби против Туманове Хрватске за злочине над Србима на простору (непризнате) Републике Српске Краине почи ене током хрватске воно-редарствене операцие Олуа почетком августа 1995. г. Све у свему, долази се до зак учка да е коначно дошло време да се сравне повиесни рачуни на просторима бивше ёугославие узимауи у обзир и нановии захтев Приштине да се држава Србиа извини држави Косова и еним (албанским) жите има. Дакле, држави Србии е бачена рукавица, како из Загреба, тако и из Приштине, а на званичном (европском) Београду е да трасира одговарауу политику, т. одговор на загребачке и приштинске тужбе и захтеве. Од врсте адекватног одговора Београда у многоме е зависити будуи односи Загреба и Приштине са државом Србиом (за сада само без Косова и Метохие) утолико пре што и Хрватска и (осакаена) Србиа желе да постану чланице Европске Уние, т. да бивствуу у исто наднационално-(кон)федеративно државно заедници, а Београду се у асно, али политички закамуфлирано форми, постав а као услов за улазак у ЕУ призна е Респуб ике Косова (вероватно уз ош едно формално морално-политичко-национално изви е е). Дакле, може се зак учи следее у вези са гореспоменутом повиесно формулисаном интердржавном тужбом Croatia vs. Serbia да: 1. држава Хрватска тужи државу Србиу за ГЕНОЦИД, а држава Србиа тужи државу Хрватску за ЗЛОЧИНЕ; 2. држава Хрватска оптужуе државу Србиу да е на ено територии починила геноцид у временском траа у од ЧЕТИРИ године (1991.-1995.), а држава Србиа оптужуе државу Хрватску за почи ене злочине над етносом кои иначе не припада еном граанству за период од ЧЕТИРИ дана (4-7 август 1995. г.); 3. на територии Тито-Туманове Хрватске држава Србиа у било ком претходном периоду повести ние починила никакав нити геноцид, нити злочин, иначе би хрватска оптужба другачие гласила; 4. над српским етносом на простору Липе Наше никаква држава Хрватска ние никада рание (т. пре коловоза 1995. г.) починила икакве злочине и стога нема ни временско-повесно проширене званичне оптужнице од стране Београда против Загреба; и 5. државе Хрватска и Србиа су биле меусобно признате у временском периоду геноцида/злочина за кои една другу оптужуу. Према меудржавно оптужби из прве ставке сваком просечном жите у ёугоисточне Европе, али и судиама Хашког суда, е уоч иво да се две дотичне, данас суверене и меународно признате, државе меусобно оптужуу на РАЗЛИЧИТИМ НИВОИМА ер е ниво геноцида виш и (и ачи) од нивоа ЗЛОЧИНА што може имати великог утицаа на коначну потенциално пов(и)есну меународну пресуду поводом срав ива а историских рачуна Хрватске и Србие. Друга ставка ad hoc непризнае државу Србиу да баш она уопште и покрее пита е Олуе ер прогнани Краишници нису били и Србиини држав ани, а по тадаш ем Уставу Републике Србие држава Србиа е била држава свих ених граана, т. експлицитно ние била и држава Краишника а имплицитно ние била ни национална држава Срба уопште. Само да напоменемо, да правно гледано, Срби у времену траа а крвавог распада бивше ёугославие нису ни имали своу националну државу ер се таква одредница не налази ни у едном уставу нити едне тада меународно признате државе. Са повесне тачке гледишта, треа ставка е начистиа (уколико се заобиу политички натегнута и пропагандно пласирана достигнуа новохрватско-тумановског повиесног знанства о наводно, т. недокументовано заснованом, почи еним масовним злочинима српске воске, односно воске Кра евине Србие, у Хрватско и Славонии у есен 1918. г.) али е зато четврта ставка од круциалне важности за Србе као етнолингвистичку нациу. Уколико (европски) Београд омане на ово четврто ставци (т. не поднесе и не одбрани званичну оптужбу против садаш е државе Хрватске, као правног наследника Титове СР Хрватске и Павелиеве НДХ уз приложену, т. ош увек неуништену, архивску грау) Србиа ние ни заслужила да се у Европско Унии нае под другим називом осим Београдског Пашалука, т. нешто проширеног садаш ег региона Шумадие и Поморав а. Коначно, пета, и послед а ставка, у правно-бирократском смислу речи, може да буде и напроблематичниа ер се de facto ове две државе, као државе, у спорном временском периоду меусобно нису признавале нити су формално една друго обавиле рат. С обзиром да се тренутна хрватска оптужба против Србие врти око термина геноцид, а и будуа повесна оптужба (европске) Србие против Хрватске би бар у моралном контексту требала да буде заснована на истом термину, неопходно е само укратко да се потсетимо како International Community схвата ова термин. Другим речима, меународно усвоена дефинициа геноцида (у балканском случау етноцида) под овим термином подразумева да е сваки од следеих аката спроведених у намери да се у потпуности или делимично уништи нека национална, етничка, расна или верска група геноцидна рад а: 1. убиа е припадника групе, 2. наноше е озби них телесних или/и менталних повреда члановима групе. 3. смиш ено став а е групе у такве животне услове у коима група у целини или пак делимично трпи психична оштее а, 4. планско спровое е мера како би се спречило раа е (биолошка обнова) у оквиру групе, 5. присилно превое е деце из едне групе у другу (нпр. отомански данак у крви или римокатоличко прекрштава е православних сирочиа у НДХ) и 6. систематско и/или намерно уништава е културних добара едне групе од стране друге. ёасно е одмах на први поглед да се под оваквим меународним схвата ем термина геноцида/етноцида и командне одговорности на разне меународне судове правде могу послати многе комплетне владе, читава руководства многих политичких странака и удруже а као и председници многих држава. Дакле, ствар е само до добре удске во е, политичке храбрости и исплат ивости али и до стварне правно-политичке независности рада оваквих судова. Меутим, управо због начина рада и доноше а конкретних правоснажних пресуда Меународног (УН) суда за ратне злочине на простору бивше ёугославие (нпр. случаеви опрашта а кривице Насеру Ориу и Рамушу Харадинау као и убиство Слободана Милошевиа у затворско елии самог суда) нисмо нимало сигурни да е егов градски колега - Меународни суд правде у Хагу, кои се званично прогласио надлежним за дотични хрватско-српски геноцидни спор, бити реално обективан и независтан. У наредном параграфу желели бисмо да дамо певесно-временске смернице за формулиса е контраоптужбе (европске) Србие против како (европске) Хрватске тако и оних кои су стаали иза е а на основу горе наведене меународне дефиницие геноцида издваауи само едан историски фактор у оквиру кога се у суштини спроводио плански етноцид. Наиме, православни Срби су од самог почетка суживота са новим римокатоличким суседима како у аустриско Воно Краини тако и у Цивилно Хрватско-Славонии и млетачко (од 1815. г. аустриско) Далмации дожив авали свакодневне организоване нападе римокатоличког прозелитизма (кои е до дана данаш ег легализован од стране римске Курие) на ихову шизматичку веру, а све зарад спасе а душа залуталих шизматика. Парадоксално е али повесно истинито, да су Срби православци напуштали своа ог ишта у Босни, Херцеговини, Црно Гори, Србии, Македонии (т. са простора Отоманског Царства) управо да би сачували веру праедовску али су се одмах након пресе е а у хришанску Аустриу и Млетачку Републику (т. на просторе данаш е уеди ене и проширене државе Хрватске) суочавали са насилним покушаима локалних цивилних и црквених власти да их покатоличе и касние de facto похрвате. Римокатолички прозелитизам , као вид денационализацие или расрб ива а, е постао и главни разлог за српске миграцие у Царску Русиу (Малу Русиу т. данаш у Украину) у 18. столеу. Познато е да е читава данаш а ёужна Украина била називана Новом Србиом услед великог броа српских емиграната управо са простора Далмацие-Хрватске-Славоние. Убрзо након пресе ава а на просторе данаш е Хрватске пракса е показала да е управо вера (православна) навеи гарант (заедно са ириличним писменима) очува а етно-националног битка Срба па ние ни чудо што е крилатица За Крст Часни и Слободу Златну постала уедно и национални мото. Напади и притисци на шизматичке Влахе су вршени како од стране хрватске феудалне господе тако и од стране обичног хрватског народа (у неким случаевима и зарад преотима а доде ених има а). У едно од хрестоматиа списа хрватско-славонског Сабора у Загребу хрватског повиесничара Ферда Шишиа може се наи на десетине списа у коима саборници захтевау настроже казне за неверне Србе, т. за оне кои се ош увек нису поуниатили или покатоличили. Меутим, док су забележени случаеви у коима е феудална аристократиа (великим делом нехрватског порекла) спречавала насртае хрватског пучанства на Србе шизматике, до сада ние пронаен ни едан документ из кога се види да е хрватски народ узео у заштиту свое српске суграане у одбрану од насилничких аката или пак неправди власти или господе. Надамо се да е влада (европске) Србие успети да поред неоспорног зна а, струч ака и сакуп ене архивске грае смогне и морално-политичке снаге да одговори на бачену хрватску рукавицу на адекватан начин адекватном контратужбом у Хагу. За сада се само надамо. Од (европске) Србие се да свашта очекивати. Владислав Б. Сотирови http://ovsiste.webs.com